Drveni plazma monitor

Drvo, kao prirodni materijal, u kucnom i kancelarijskom ambijentu odiše toplinom i svežinom. Za izradu tehnickih uredaja, medutim, koristi se vrlo retko, iako su u prošlosti prvi TV i radio aparati bili smešteni u kucišta od drveta. Kasnije je drvo zamenjeno metalom a još cešce plastikom. Poslednjih godina ponovo je oživela ideja o "oblacenju" elektronskih uredaja u drvo. U skladu s tom idejom, poznata kompanija iz Južne Koreje - LG, napravila je drvene plazma ekrane. Prikazala ih je na Sajmu informacionih tehnologija u Koreji (Korea IT Show 2007)...
Medu prikazanim modelima dominiraju plazma ekrani dijagonale 60 inca, a pored njih medu drvene ekrane ove kompanije svrstavaju se još cetiri modela - dva LCD ekrana s dijagonalama 32 i 42 inca i dva plazma ekrana s dijagonalama 42 i 50 inca.
Plazma ekrani dijagonale 60 inca pripadaju ekranima visoke definicije (HD). Ponudene su dve varijante ovih modela: s kucištem od orahovog drveta - model 60PT1DRW (slovo W potice od reci walnut, što znaci orah), i s kucištem od jasena - model 60PT1DRA (A potice od reci ash - jasen). Kucište nije u potpunosti napravljeno od drveta, vec samo okvir oko plazma ekrana. Drvo je izuzetnog kvaliteta (najviše klase) i uvezeno je iz Italije.
Rezolucija ovih plazma ekrana visoke definicije je 1920 x 1080 piksela. Ekrani su idealni za prikazivanje filmova i drugih zabavnih sadržaja HD kvaliteta. Ima ugradenu takozvanu Time Machine tehnologiju najnovije trece generacije, koja omogucava snimanje video i drugih sadržaja na ugradenom hard disku. Za to vreme može se nesmetano pratiti neki drugi HD kanal.
Kvalitet dizajna i isto tako kvalitetna tehnologija dobijanja slike cine ove drvene plazma ekrane pravim ukrasom prostora u kome se nalaze. Svojom velicinom odlicno se mogu uklopiti u ambijent dnevnih soba. Dakle, impresivan izgled im se ne može sporiti, a, mora se priznati, ni impresivna cena. Ona iznosi 9,9 miliona korejskih vona (oko 10.500 americkih dolara) ili, ako vam se više dopada manji brojcani iznos, oko 7.360 evra.

Vrući Led

Americki naucnici uspeli su da razviju tehnologiju koja pretvara vodu u led za samonekolikonanosekundi, a temperatura tog leda jednaka je temperaturi kljucale vode.
Istraživanje naucnika nacionalne laboratorije iz Albukerkija je izvršeno kako bi se bolje objasnilo ponašanje materije u ekstremnim uslovima.
Ubrzana kompresija – i to otprilike 70.000 puta veca od normalnog atmosferskog pritiska u vrlo malom delicu sekunde – uzrokovala je ubrzano zamrzavanje. Nakon što su smanjili pritisak, led se otopio.
"Voda se, kad se na nju deluje povecanim pritiskom, zagreva. A prilikom ekstremne kompresije, vodom koja je pod pritiskom je lakše da udje u cvrsto stanje (led) nego da zadrži tecno stanje koje zahteva više energije", objašnjava istraživac Danijel Dolan.
"Tri stanja vode koja prepoznajemo - led u cvrstom, voda u tecnom i para u gasovitom stanju - samo su mali deo repertoara mogucih stanja vode", dodaje Dolan.
On tvrdi i da postoji najmanje 11 razlicitih vrsta leda, klasifikovanih prema nacinu na koji se ponašaju pri odredjenim temperaturama i pritiscima.
"Ovo istraživanje je pokazalo da je gotovo nemoguce izbeci zamrzavanje vode pri pritisku vecem od 70.000 atmosfera", navodi Dolan.

Najveća šolja kafe

Vodeci proizvodac kafe u Panami, kompanija "Duran" tvrdi da je postavila novi rekord u kuvanjunajvece "soljice" kafe na svetu, u koju je stalo cak 2 840 litara crnog napitka.
Kafa je posluzena u solji visokoj 2,7 a sirokoj 1,6 metara i za pripremu je bilo potrebno 136 kilograma kafe arabike, koja se kuvala vise od cetiri sata.
"Zaista smo srecni sto je Panama uspela ovo da ostvari", izjavio je Rikardo Duran, vlasnik kompanije.
Kompanija ce ovaj podvig iduceg meseca podneti zvanicnicima Ginisove knjige rekorda, u nadi da ce potuci rekord koji drze SAD od 1994. godine sa soljom u koju je stalo 2 500 litara kafe.
Organizatori se nadaju da ce se ovom inicijativom promovisati industrija kafe u Panami.

Animirani prikaz novog znaka za Olimpijske igre

Animirani prikaz novog znaka za Olimpijske igre koje ce biti održane u Londonu 2012. godine, cije je predstavljanje izazvalo negativne reakcije i komentare javnosti, skinut je sa zvanicnog internet sajta zbog brige da gledanje animacije može izazvati napad epilepsije.
Predstavnici zdravstvene organizacije Epilepsy Action izjavili su da je sa njima kontaktiralo nekoliko osoba koje su dobile napad epilepsije dok su posmatrale film koji promoviše održavanje Olimpijskih igara u Londonu 2012. godine.
Predstavnici Olimpijskog komiteta izjavili su da su preduzeli korake da film bude skinut i ponovo montiran kako bi se izbegli dalji zdravstveni problemi posetilaca.
Logo Olimpijskih igara koje ce 2012. godine biti održane u Londonu koštao je 796.000 dolara i pravljen je sa ciljem da se dopadne mladim ljudima. Nakon njegovog predstavljanja pokrenuta je velika peticija da se zameni novim idejnim rešenjem koje bi na adekvatniji nacin predstavljalo Veliku Britaniju. Više od 16.000 ljudi potpisalo je peticiju posle otkrivanja novog znaka.
Osnivac muzeja za dizajn, Stiven Bejli, izjavio je da je logo predstavlja „potpuni nered, umetnicki promašaj i komercijalni skandal“.
Predsednik Organizacionog komiteta Olimpijskih igara, Sebastian Koe smatra da logo, koji je u raden u stilu grafita, treba da privuce pažnju mladih ljudi.
„Mi ne pravimo obicne stvari – London nije obican grad. Nismo želeli da javnosti predstavimo dosadan korporativni logo“ , izjavio je Koe.

"Uslovna gotovina"

Siromašni gradani Njujorka uskoro ce dobijati novcane nagrade za dobro ponašanje, uspeh u školi, zapošljavanje ili posete lekaru.
Rec je o merama u okviru eksperimentalnog programa za suzbijanje siromaštva, saopštile su vlasti Njujorka. Ta vrsta pomoci siromašnima nazvana je "uslovna gotovina", a u Brazilu i Meksiku je dobila veoma visoke ocene zbog uspeha u promeni ponašanja siromašnih.
U pozadini je teorija da su siromašni uhvaceni u zamku problema koji se nadovezuju jedan na drugi, što ih sprecava da poboljšaju materijalni položaj. Kao primer se navode osobe koje se ne vakcinišu i ne idu na lekarske preglede, a potom se cešce razboljevaju i na kraju gube posao.
Predvideno je da dvogodišnji pilot-program obuhvati 14.000 ljudi, a novac ce obezbediti gradonacelnik Njujorka Majkl Blumberg iz svog privatnog fonda, ne želeci da troši državni novac za eksperiment. Siromašni ce za dobro ponašanje dobijati po 300 dolara, za dobar uspeh u školi 150 dolara, za posao i posetu lekarima po 200 dolara. Blumberg ce za program izdvojiti oko 53 miliona dolara.