Skeleti u zagrljaju

Jedna interesantna agencijska. Naime, arheolozi u Italiji, uoci Dana zaljubljenih, otkrili su nedaleko od Verone skelete jednog para u zagrljaju, stare izmedju 5.000 i 6.000 godina. Strucnjaci su sigurni da je rec o muškarcu i ženi, preneli su italijanski i svetski mediji, navodeci da su zagrljeni skeleti iz neolitskog doba otkriveni u Mantovi, oko 40 kilometara južno od Verone (ako ste citali “Romea i Juliju”, njihova prica je bazirana u Veroni, a Mantova je grad u koji je Romeo bio proteran).

Procenjeno je da je par umro u mladom dobu, jer su im zubi uglavnom ostali ocuvani. Njihov grob otkriven je tokom gradevinskih radova za jednu fabricku zgradu, a strucnjaci ce nastaviti njihovo proucavanje, posebno što se verovalo da u doba neolita nije bilo zajednickog sahranjivanja.

Šef arheološke ekipe Elena Menoti rekla je da je odluceno da skeleti budu ostavljeni u tom specificnom položaju, umesto da strucnjaci razdvoje kosti i ispituju ih pojedinacno. U blizini su, inace, pronadeni posmrtni ostaci još nekoliko osoba iz istog perioda.

Oprao kosu posle 26 godina

Osamdesetogodišnji Kinez Luo Šiuan odlucio je da se za rodendan casti pranjem kose, što ne bi bilo ništa neuobicajeno da to nije uradio prvi put posle punih 26 godina.

Starac se neko vreme mucio da kosu dužine skoro dva metra opere šamponom, a kada to nije imalo efekta, clanovi njegove porodice odlucili su da ga operu praškom za veš. U ritualu je ucestvovalo 12 osoba, medu kojima su bili njegov sin, snaja, unuci i komšije.

Pranje kose i podjednako duge brade trajalo je više sati. Na kraju su stanovnici sela u kome živi Luo Šiua rekli da ce svog meštatina pokušati da uvrste u Ginisovu knjigu rekorda.

Zašto se Monaliza smeje

Naucnici sa Univerziteta u Amsterdamu pokušali su da odgonetnu jednu od najvecih tajni u istoriji umetnosti i saznaju kroz kakva emotivna stanja je prolazila cuvena Djokonda dok je pozirala još cuvenijem umetniku Leonardu Da Vinciju i od cega je sazdan njen tajanstveni osmeh koji ju je i proslavio.
U tom poduhvatu naucnici, koje je predvodio doktor Niko Sebe, koristili su novi kompjuterski program koji na osnovu nekoliko kljucnih tacaka na licu utvrdjuje koji su mišici aktivirani. Rezultati se dobijaju na osnovu uporedjenja položaja tacaka na licu sa neutralnim izrazom i položaja istih tih tacaka u trenutku reakcije.
Analiza Monalizinog lica pokazala je da je njen osmeh uglavnom izazvala sreca koja je ucestvovala sa 83 odsto u formiranju cuvenog osmeha, ali je istovremeno utvrdjeno da je bilo primesa i drugih osecanja. Cak devet odsto uticaja u stvaranju tog karakteristicnog osmeha imao je osecaj gadjenja prema necemu, šest odsto plašljivosti i dva odsto ljutine.
Rezultati te analize, medjutim, stoje pod jednim malim znakom pitanja jer naucnici nisu bili u mogucnosti da odrade analizu Djokondinog neutralnog lica, pa je analiza vršena na osnovu prototipa, odnosno analize lica žene koja je svojom fizionomijom bila veoma slicna Da Vincijevom modelu.

I mušice senile?

Prvi put u istoriji, naucnici su utvrdili da još neka životinja, van reda sisara, pati od staracke senilnosti.
Rec je o drozofili (vinskoj mušici), koja kao i covek, pati od staracke senilnosti, a do tog zakljucka došli su japanski naucnici sa Instituta za neurorološke nauke iz Tokija.
Oni su, posle niza eksperimenata, utvrdili da pamcenje drozofila slabi kako one stare, i to pod uticajem specificnog gena amnezije.
Život vinske (vocne) mušice traje 40 dana, a senilnost se javlja negde na polovini životnog doba. Uporedjujuci je sa covekom, prema ekvivalentu godina, to bi znacilo da bi ljudi, ako bi imali osobine mušice, poceli da senile u 40. godini.
Japanski naucnici su do ovih zakljucaka došli na osnovu eksperimenata na uzorku od 1.200 mušica koje su po starosnim grupama zatvarali u posude ispunjene razlicitim mirisima. Neke mušice su potom 'mucene' elektrošokovima u posudama sa odredjenim mirisom, dok su mušice iz drugih posuda sa drugim mirisima ostavljane ne miru.
Kada su ih posle toga puštali iz posuda, mušice koje su mogle da povežu elektrošok i miris, odlazile su da se sakriju u 'bezbedne' posude, dok 'senilne' mušice nisu zapažale nikakvu razliku izmedu posuda i nisu bile u stanju da povežu miris i šokove.
Japanski naucnici smatraju da ce im otkrice gena odgovornog za gubljene pamcenja kod mušice omoguciti da isti gen pronadu i kod drugih životinja, što bi bio znacajan naredak u lecenju poremecaja pamcenja vezanih za starenje.
Informacija iz Japana, medjutim, ne objašnjava da li su i kako naucnici razdvojili prilagodjavanje, odnosno stecenu otpornost starijih mušica na elektrošokove od navodne senilnosti.